Кako put svog obrazovanja vidi naša učenica IV2 razreda, opšti smjer, Emilija Кrasojević, imate priliku da pročitate u narednim redovima:
“Кao mala sam imala razne ideje o tome šta ću raditi kada odrastem, od klasičnog: „Biću učiteljica!“, do inspirisanog: „Biću umetnica, slikarka ili dizajnerka!“, i naravno, kasnije, neodlučnog: „Nemam pojma, nisam sigurna!“. Кao neko koga zanima sve živo što se može znati, znala sam da je gimnazija jedini izbor za nastavak mog školovanja. Smatram da, iako se radoznalost može razviti samostalno i na taj način steći svestranost, gimnazija je tu da nas usmeri u zanimanju za razne oblasti, prirodne ili društvene. Taj korak napred je i meni pružila za određene predmete. Biologija i hemija su mi uvek bile omiljene nauke, i tu radoznalost za saznanjem o tome kako funkcioniše svet oko nas me nikad neće napustiti. Izdvojiću biologiju, pošto je upravo to nauka koja me je navela na izbor budućeg zanimanja, jer mi je omogućila da zamislim sve što učim – ćeliju i njene komponente, srce koje kuca i krv koju pumpa, organe koji nas održavaju u životu. Fascinantno je koliko toga ima da se nauči, i koliko toga još ne znamo o onim stvarima koje čine naš svet – ćelije, tkiva, organi, sistemi organa, i na kraju sam organizam. Od svih oblasti, moram priznati da su mi genetika i fiziologija najinteresantnije. Genetika nam pruža odgovore na pitanja koje sam sigurna da ste postavili bar jednom u detinjstvu: zašto imate smeđe a ne plave oči, zašto vam je kosa crna, koža svetla, itd. Fiziologija nas uči o našem telu – sećam se da sam jedan čas imala priliku da objasnim proces vršenja jedne hirurške intervencije na želucu, i to je na neki način bio momenat kada se moja odluka o fakultetu učvrstila. Velika je šteta što retko imamo priliku da eksperimentišemo na časovima spomenutih predmeta, a takođe i činjenica da nemamo ni takmičenja iz njih. Za razliku od drugih nauka su poprilično zapostavljene u tom smislu, a uz navedene aktivnosti bi se mogle zanimljivije predstaviti. Često se zapitam šta bih odlučila da nije bilo profesora koji su, između ostalog, održali tu želju za proučavanjem ovih predmeta. Sada, zahvaljujući svojoj tvrdoglavosti i upornosti (kada su mi rekli: „Jao, šta će ti to, nemoj, teško je!“), istrajnosti i večnoj radoznalosti, mogu reći da znam šta želim – da postanem lekar!”
